Zakon o Posredovanju i Medijaciji

Medijacija ili posredovanje kao način rešavanja spornih odnosa iako se pominje i postoji u Srbiji duži niz godina, u praksi još uvek nije zaživela. Da bi se to dogodilo, pored zakonske regulative koja se više puta menjala, gradjanima u Srbiji se treba približiti i pojasniti sam pojam medijacije, njeno značenje, kako medijacija funkcioniše i šta obezbedjuje zakon o posredovanju i medijaciji. A to se radi sistemski. 

Kada biste recimo pitali prolaznike, po mišljenju autora ovog teksta, retko ko bi znao šta medijacija nudi, koja je procedura, da li se njome konačno regulišu sporni odnosi ili je to samo običan dogovor sa sučeljenom stranom koja se ne može porediti sa sudskom odlukom. Jer naši gradjani veruju u sud. To je tekovina ovog društva, da se sudske odluke poštuju i da za njih ne postoji alternativa. Medjutim, kada bi se organizovano od strane države, tj. Ministarstva pravde ovaj postupak objasnio, sigurno bi u praksi bilo mnogo više postupaka posredovanja, što bi dalje dovelo do rasterećenja sudova, što je uvek aktuelna tema. Za takav rezultat nije dovoljno staviti informacije u prostorijama suda, u vidu plakata, već se može postići putem medija.

Notorna činjenica da mediji najmoćnije utiču na javno mnjenje, te se putem reklama i emisija posebno posvećenim ovoj temi može postići dalekosežni rezultat. U obzir dolaze i radio emisije, bilbordi, drugi nosači zvuka i slike.

Kao što je prihvaćena delatnost javnih izvršitelja i javnih beležnika, tako se i medijacija može afirmisati kao delatnost.

Naročito važno je ukazati na činjenicu da sporazum postignut pred medijatorom i naknadno overen kod javnog beležnika predstavlja izvršnu ispravu, te da se na taj način sporni odnos rešava mnogo efikasnije i brže nego pred sudom, čije je trajanje neizvesno. Medjutim, neophodno je uspostaviti praksu ili eventualno pravnu regulativu po ovom pitanju. Član 27. Zakona o posredovanju i medijaciji predvidja mogućnost da sporazum postignut u medijaciji može steći svojstvo izvršne isprave ako potpisi stranaka i medijatora budu overeni kod javnog beležnika. U praksi javnih beležnika je da ne overavaju ove potpise, već da bi isprava koja je overena kod njih bila izvršna isprava mora biti sačinjena u formi javnobeležničkog zapisa, što iziskuje dodatno vreme i troškove. Zakon o izvršenju i obezbedjenju daje ovu mogućnost, jer u članu 41. predvidja sporazum o rešavanju spora putem posredovanja kao izvršnu ispravu. Zato se praksa nužno mora učvrstiti.

Sam način, tj. postupak medijacije zasniva se na dobrovoljnosti, saglasnosti u izboru medijatora, a učesnici ga mogu prekinuti u svakom trenutku.

Kada se gradjani edukuju o tome da se putem medijacije može okončati sporni odnos, tada će isti steći poverenje u posredovanje. 

Ovaj postupak regulisan je Zakonom o posredovanju i medijaciji u rešavanju sporova.

Autor teksta Advokat Lana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *