Ukoliko svoj posao želite da zasnujete kreiranjem sadržaja na nekoj od društvenih mreža ili ako se time već bavite, da li znate koje se obaveze primenju na Vas?

Prvo što želimo da pojasnimo je postojanje pogrešne predstave o tome da influenseri ( freelance ) ne paćaju porez, tj. popularno rečeno “rade na crno”. Ovo pretpostavka je uglavnom netačna, a evo i zbog čega. Ukoliko jedna kompanija/brend želi da angažuje osobu radi reklamiranja svojih usluga/proizvoda na društvenoj mreži ( najčešće je reč o Instagramu ) najpre će se odlučiti za nekoga ko ima široku publiku ( veliki broj pratilaca ). Većina influensera koji se ovim poslom bave kao osnovim izvorom prihoda, ima veliki broj pratilaca i objavljuje reklamne sadržaje za različite kompanije, ima i registrovanu delatnost. Upravo je to važno brendovima prilikom odabira, jer se ovakva angažovanja regulišu ugovorom, a plaćanje vrši na osnovu fakture. To je preduslov za realizaciju jednog ovakvog posla. Naravno, ovde govorimo o uslovno rečeno “većim” firmama/brendovima koji su izabrali ovu vrstu marketinga za svoje proizvode, kao i o influenserima koji se profesionalno bave ovom savremenom delatnošću i iza čijeg rada stoji tim ljudi.

Prilikom registrovanja delatnosti, možete se opredeliti za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću ili pak za preduzetnika, u zavisnosti od Vaših poslovnih potreba. Tako, kao registrovano pravno lice, influenser plaća porez koji zavisi od forme pravnog lica ( paušalno ili vođenje knjiga ).

Naravno, ne možemo da ne pomenemo i veliki broj prisutnih na društvenim mrežama koji iako imaju veliki broj pratilaca, zapravo se ne bave kreiranjem sadržaja kao delatnošću. Pored njih, tu su i oni koji reklamiraju pojedine firme gde za uzvrat dobijaju na poklon proizvod koji reklamiraju. Međutim, u tim situacijama ne možemo govoriti o influenserima koji imaju registrovanu firmu, o postojanju ugovora za takav posao, niti o brendu koji ulaže velika sredstva u ovu vrstu marketinga. Takođe, veliki je broj profila koji prodaju garderobu i razne druge proizvode, a za šta se nisu registrovali u skladu sa zakonom. Pored toga, sve je veći broj “mikroinfluensera”, kao i onih koji sami označavaju određeni brend bez ikakve novčane nadoknade pa se upravo zbog svih nabrojanih pojava stiče utisak neuređenosti ove oblasti i postojanja prostora za “rad na crno” ( ili generalno neplaćanja poreza od strane influensera ).

U jednom od prethodnih blogova smo se bavili upravo “Primenom pozitivnih propisa na ugovore sa influenserima”, te smo zaključili da ova nova delatnost u domaćem pravu još uvek nije dovoljno regulisana. Odnosi između naručioca posla i “uticajne ličnosti” mogu se urediti Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o oglašavanju. Zakon o obligacionim odnosima uređuje odnos između ugovornih strana, gde je važno uvrditi obim i vrsta posla koji se obavlja, način na koji će influenser plasirati neki proizvod ili uslugu, vrednost i trajanje ugovorenog posla, i sl. Takodje je vrlo korisno opredeliti i da li je reč o ekskluzivitetu, koji bi u tom slučaju ograničio influensera da reklamira druge brendove istog tipa, te u skladu sa tim odrediti nadoknadu, odnosno penale u slučaju povrede pojedinih ugovornih klauzula. Međutim, kako je cilj reklama plasiranje proizvoda ili usluga trećim licima, jako je važno uzeti u obzir i odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje upravo štite ta treća lica kao krajnje korisnike kojima je reklama i namenjena, a kako ne bi došlo do eventualne povrede njihovih prava. Kod nas ne postoji obaveza stavljanja oznake “paid partnership” što za krajnjeg korisnika jeste važna informacija da je influenser za reklamiranje određenog proizvoda dobio novčanu nadoknadu, a što utiče na procenu proizvoda od strane kupca kao krajnjeg korisnika.

*Treba napomenuti preduzete mere od strane samog Instagrama, kao odgovor na napore Američke savezne trgovinske komisije (FTC) da zaustavi “prekršioce”. Naime, Instagram je još pre nekoliko godina uveo oznaku za “plaćeno partnerstvo” radi transparentnosti između firme koja plasira proizvod i potrošača. Osim ovoga, agencija ( FTC ) se nadala da će biti manje nepoštenja u oglašavanju. Takođe, cilj je da se promoviše iskren i precizan marketing, koji treba biti pošten, upravo ono što potrošačima treba. Napokon, potrošači imaju pravo da znaju da li ih prodaje neko kome je kompanija platila reklamu. Ova opcija nije do kraja ispunila zahteve agencije po pitanju zaštite potrošača, ali im je znatno pomogla i omogućila uvid u to da je određeni sadržaj sponzorisan.

Posebno je važno da se u ovakvim poslovnim odnosima između naručioca ( brenda ) i influensera može postaviti i pitanje prava intelektualne svojine na objavljenom sadržaju, a koje se pitanje takođe može urediti ugovorom.

Zaključak koji možemo doneti na osnovu iznetog je da je oblast marketinga na društvenim mrežama, tj. angažovanje influensera radi reklame i dalje nedovoljno regulasana domaćim propisima, te da će se ova oblast u budućnosti izvesno dodatno zakonima urediti. Sa aspekta poreskih obaveza, takođe još uvek ne postoji utvrđen sistem koji bi mogao da prati i eventualno sankcioniše one koji društvene platforme koriste za prodaju/reklamiranje, a za šta nemaju registrovanu delatnost i ne plaćaju porez. Međutim, i sada postoje pravni okviri kojima se može u skladu sa zakonom regulisati međusobni odnos jednog brenda kao naručioca i influensera. Tako da ukoliko ste se odlučili da se bavite ovom delatnošću najpre:

-osnujte firmu ( dobro razmislite ili se posavetujte sa advokatom da li će to biti doo ili preduzetnik )

-angažujte knjigovodju/i ili izmirujte redovno svoje obaveze

-svoje angažovanje uvek uredite ugovorom kojim se regulišu međusobna prava i obaveze

Izvori: -Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti potrošača, Rich Drees “Funkcija Instagram plaćenog partnerstva i Vodiči za podršku FTC-a” IGReviews.com

26.08.2022. godine

Advokatska kancelarija Vesić Nikolić