Naknada štete predstavlja jedan od najčešćih osnova za vođenje parničnih postupaka. Šteta može nastati kao posledica različitih događaja usled kojih je neko lice pretrpelo štetu pa tako ona može biti materijalne i nematerijalne prirode. Radi pojašnjenja razlike onima koji se sa ovim pojmovima prvi put susreću reći ćemo ukratko da se materijalna šteta ogleda u umanjenju nečije imovine ( obična šteta ili izgubljena dobit ), dok prema čl. 155. Zakona o obligacionim odnosima nematerijalna šteta predstavlja nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Naknada nematerijalne štete može biti novčana i nenovčana. Ovom prilikom bavićemo se naknadom nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima: (1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. (2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Dakle, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i slobode, kao i za pretrpljeni strah, sud će licu koje je neosnovano lišeno slobode dosuditi novčanu nadoknadu vodeći računa o navedenim kriterijumima u konkretnom slučaju. Sud će ovde imati u vidu vreme koje je lice neosnovano provelo u pritvoru, njegove lične prilike, stepen odnosno jačinu bolova i straha i njihovo trajanje, kako bi odmerio pravičnu novčanu naknadu. Za ovaj vid štete relevantni faktori su i vreme provedeno u pritvoru, uslovi boravka u istom, vrsta krivičnog dela koja je konkretnom licu stavljena na teret ( njegova težina, tj. da li je reč o delu koje nailazi na posebnu moralnu osudu i prezir sredine ), kao i ugled koji je lice uživalo pre neosnovanog lišenja slobode., njegova životna dob, lične i porodične prilike, neosuđivanost, odnosno osuđivanost, kao i druge okolnosti. Svrha ove novčane naknade je da oštećeni može sebi za dosuđeni novčani iznos da pribavi ono moralno ili materijalno zadovoljstvo koje mu na najpogodniji način omogućava da uspostavi psihičku ravnotežu koja je narušena. Kako bi oštećeni imao osnov da potražuje ovaj vid naknade štete, najpre je potrebno da se za to steknu uslovi. To je najčešće slučaj kada okrivljeni u krivičnom postupku provede određeno vreme u pritvoru, a na kraju bude pravosnažno oslobođen optužbe, odnosno optužba bude odbijena ili je neosnovano osuđen. U svim ovim situacijama, lice koje je bilo okrivljeno može pokrenuti sudski postupak protiv države ( organa ) čijom odlukom je neosnovano lišen slobode i u tom postupku potraživati naknadu štete. Zakonom o krivičnom postupku propisano je koja se lica smatraju neosnovano lišenim slobode, odnosno neosnovano osuđenim licem. Sam postupak za ostvarivanje prava naknadu štete teče tako da pre podnošenja tužbe sudu, oštećeni je dužan da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade. O zahtevu za naknadu štete odlučuje komisija za naknadu štete čiji se sastav i način rada uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Komisija ne odluči o zahtevu u roku od tri meseca od dana kada je podnet, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete.Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba za naknadu štete se može podneti u odnosu na preostali deo zahteva. Važno je napomenuti da pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odluke, odnosno od dana prijema odluke apelacionog suda. Naravno, pored novčane naknade nematerijalne štete, oštećena lica imaju pravo i na naknadu izgubljene zarade za period u kome su neosnovano bili sprečeni da obavljaju delatnost ili su dobili otkaz, a što predstavlja vid materijalne štete.