Ugovor koji veliku primenu ima u IT industriji, u Srbiji je sve zastupljeniji u prerhodnom periodu. Sa ciljem da zaštiti poslovne interese Vaše firme, ugovor o poverljivosti podataka ima višestruki značaj ( u daljem tekstu: NDA ugovor ).
NDA ugovor je ugovor zaključen između najmanje dve ugovorne strane kojim se štite poverljive informacije, znanje ili materijal koje strane međusobno dele, ali žele da ograniče pristup trećim licima. Tako, strana koja odaje svoje poverljive informacije je pružatelj ili davalac, a strana kojoj se ti podaci obznanjuju je primalac informacija. Ovo je primer jednostranog NDA ugovora. Moguće je da ovakav ugovor bude i dvostran, u kome svaka strana odaje neke svoje poverljive informacije. NDA ugovor se može zaključiti između dva ( ili više pravnih lica ), ali i između budućeg poslodavca i zaposlenog. U ugovoru je zato potrebno precizirati da li je reč o dvostranom ili jednostranom NDA ugovoru.
Kako je cilj ovog ugovora da zaštiti informaciju koja je za najmanje jednu ugovornu stranu poverljiva, od velikog značaja je momenat njegovog zaključenja. Već prilikom prvih pregovora povodom zaključenja nekog posla, odnosno ugovora, strane se nalaze u situaciji da otkriju informacije koje su po prirodi poverljive. Upravo iz tog razloga važno zaštititi svoje interese čak i u fazi pregovora.
Šta je još važno da znamo prilikom formulisanja NDA ugovora? Najpre treba definisati koje se tačno informacije smatraju poverljivim i na koji način primalac može njima da upravlja, odnosno da ih koristi. Ovaj pojam ne treba postaviti preširoko, najpre zbog potrebe da se jasno preciziraju ugovorne odredbe kako ne bi došlo do različitog tumačenja ili u krajnjoj liniji do zloupotrebe. Zatim, od definisanja šta se tačno smatra poverljivom informacijim zavise eventualne posledice povreda tajnosti podataka, naknada štete i sl. Zato je prilikom sačinjavanja samog ugovora neophodno utvrditi koje tačno podatke strane žele da zaštite, tj. učine nedostupnim trećim licima. To mogu biti algoritmi, kompjuterski programi, izvorni kodovi, podaci o klijentima, poslovna tajna, uspeh, način poslovanja i sl.
Kada ste definisali šta se smatra poverljivom informacijom, treba predvideti i na koji način je primalac informacije može koristiti, ali odrediti vreme za koje će se dati podaci smatrati poverljivima ( npr. da li istekom ugovora zaključenog na određeno vreme ili bez vremenskog ograničenja ). U određenim situacijama je potrebno da informacija bude “zaštićena” tokom trajanja posla, odnosno do završetka nekog projekta pa je tada celishodno predvideti da obaveza čuvanja poverljivosti podataka traje do isreka ugovora ili nekoliko godina. Dok sa druge strane, imamo i situacije kada se po prirodi stvari podaci čuvaju kao poverljivi neograničeno ( kodovi, kompjuterski procesi, formula za proizvodnju nekog proizvoda itd. ). Prema potrebama i prirodi posla, strane će odrediti trajanje poverljivosti podataka, što je značajno sa stanovišta trajanja obaveze. Ukoliko je predmet ugovora o poverljivosti marketinška strategija ili npr. finansijski bilans, takvi podaci vremenom gube “vrednost”, te prestaje i potreba za njihovom poverljivošću.
NDA ugovor može da sadrži i odredbe o tome u kojim slučajevima se poverljivi podaci mogu upotrebljavati, tj. otkriti. Jedan od primera za to je nalog suda ili drugog organa da se otkrije informacija koja je prethodno ugovorena kao poverljiva, u kom slučaju se mora postupiti u skladu sa datim nalogom.
Iz dosadašnje prakse se pokazalo kao vrlo značajno da se ugovorom predvidi obaveza nakande štete u slučaju povrede poverljivosti podataka, tzv. ugovorna kazna. Ova odredba sama po sebi nije dovoljna da bi se naknada eventualne štete i ostvarila, već je neophodno da se šteta dokaže pred sudom. Međutim, ugovaranje kazne ima dvostruku ulogu, psihološku na onu ugovornu stranu koja je dužna da čuva poverljive podatke, ali i činjenicu da olakšava samo dokazivanje štete pred sudom.
U NDA ugovorima koji imaju inostrani element ( ugovorne strane imaju poslovno sedište u različitim državama ), može se odrediti nadležnost suda, kao i merodavno pravo u slučaju spora, što je svakako celishodno i preporučljivo za svakog ugovarača.
Paralela između zaštite prava intelektualne svojine. Određene informacije koje su predmet NDA ugovora mogu biti istovremeno zaštićene autorskim pravima. Dakle, to ne predstavlja smetnju da se poverljivost dodatno zaštiti NDA ugovorm u konkretnom poslovnom odnosu. Svakako je preporuka za svako lice koje raspolaže određenom informacijom koja mu pruža konkurentnost na tržištu ili iz bilo kog drugog razloga treba ostati nedostupna dugima, da se zaštiti putem NDA ugovora.
NDA ugovori su jedan vid čuvanja poverljivosti podataka, ali ne predstavljaju aspolutnu zaštitu, međutim vlasniku podatka daju pravni oslonac za tužbu u slučaju zloupotrebe.
Autor: Lana Nikolić, advokat iz Beograda
U Beogradu, 17.01.2023. godine
