Pojam mobinga ili zlostavljanja na radu odavno je poznat u našem pravu, ali postavlja se pitanje da li uvek umemo da prepoznamo njegove oblike u praksi.
Ono što nas najpre asocira na mobing je svakako verbalni napad od strane drugih zaposlenih, međutim zlostavljanje može biti prisutno i bez ispoljavanja uobičajenih radnji napada. Tako, zaposleni može biti tretiran od strane poslodavca, tj. nadređenog kao da nije deo radnog kolektiva, odnosno biti ignorisan. Šta to zapravo znači? Reč je o situaciji u kojoj zaposleni svaki dan dolazi na posao, ali ne dobija radne zadatke. Takođe, ovde možemo uvrstiti i slučajeve kada se zaposleni ne poziva na sastanke, isključen je iz uobičajene poslovne komunikacije sa ostalim zaposlenima ( ne dobija email-ove, isključen iz viber grupa, onemogućen mu je pristup određenim kompjuterskim programima koji se redovno koriste ), uskraćuju mu se bilo kakve poslovne informacije, opstruisan je u radu, biva izolovan. Jednom rečju, onemogućen je da obavlja svoj posao. Da li Vam je ovakva situacija poznata? Ukoliko jeste, Vi ste žrtva mobinga, odnosno psihološkog terora.
Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Kod sindroma praznog stola zaposlenom se ne daju radni zadaci ili mu se zadaju zadaci neadekvatnii njegovoj profesionalnoj kvalifikaciji ( npr. zadaci koji su ili prejednostavni ili preteški ) ili mu se ne daju neophodna sredstva za rad (npr. računar, telefon, automobil). Paralelno sa tim, zaposleni trpi stalne kritike i prigovore na svoj rad, konstantno je pod kontrolom nadređenog, trpi česte kritike i kažnjavanja. Cilj ovakvog postupanja je da se obezvredi rad pojedinca ili grupe (kolektiva) i u najvećem broju slučajeva da zaposlenom na kraju bude otkazan ugovor o radu ( jer ne ostvaruje radne zadatke i sl. ), odnosno da se stvori takva atmosfera da zaposleni sam da otkaz.
*( Suprotno od toga je “sindroma punog stola” kod koga je zaposleni zatrpan prekomernim radnim zadacima uz određivanje kratkih rokova ili dobija zbunjujuća inejasna uputstva. )
Posledice mobinga mogu biti psihofizičke, i to: depresija, anksioznost, krize plača, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice, pad samopoštovanja, glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha i mnoge druge.
Šta je važno uraditi u ovakvim situacijama? Najpre, treba početi sa prepoznavanjem mobinga, tj. utvrditi koliko dugo traje ovakvo postupanje i da li su i kakve posledice nastupile po zaposlenog koji je žrtva potencijalnog zlostavljanja. Ne možemo govoriti o mobingu ukoliko se dogodilo da je zaposleni jednom pretrpeo neku vrstu neprijatnosti na radu ( osim seksualnog uznemiravanja ), odnosno da bi se neko ponašanje moglo okarakterisati kao mobing neophodno je da se radnje ponavljaju sistemski u dužem vremenskom periodu, kontinuirano ili sa kraćim prekidima. Takođe ovo ponašanje mora da dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje osobe prema kojoj je usmereno. U tom slučaju, zaposleni treba da potraži pravnu pomoć, pozove inspekciju rada, kao i da se obrati specijalisti medicine rada. To su prvi koraci ka lečenju posledica i rešavanja statusa kod poslodavca. Sporni odnos može biti rešen pred poslodavcem, a postoje i situacije kada je neohodno pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Februar 2023. godine
Autor: Advokat Lana Nikolić