U poslovnom okruženju klauzula zabrane konkurencije u poslednje vreme ima sve značajniju ulogu i češću primenu. Javila se kao potreba da poslodavac i zaposleni urede jednu od međusobnih prava i obaveza. Predviđena je Zakonom o radu, u članovim 161. i 162., a definisana kao “poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Dalje je propisano da zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije i po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. U tom slučaju zabrana konkurencije može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.
Dakle, klauzula zabrane konkurencije znači da se utvrđuju:
-poslovi koje zaposleni tokom trajanja zabrane ne sme da obavlja
-teritorijalno važenje zabrane
-vremensko važenje zabrane konkurencije koje može da traje dok je zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca i najduže dve godine nakon prestanka radnog odnosa
-novčana naknada koju će poslodavac isplatiti u slučaju prestanka radnog odnosa na ime zabrane konkurencije.
Treba napomenuti da se zabrana konkurencije može ugovoriti samo ako kod poslodavca postoje takvi uslovi da zaposleni radom kod njega može da stekne nova i posebno važna tehnološka znanja ili da dođe do važnih poslovnih informacija ili stekne širok krug poslovnih partnera. Zaposleni je na ovaj način u poziciji da stekne posebne benefite radom kod takvog poslodavca, a poslodavac se klauzulom štiti da zaposleni te poslove povodom kojih je stekao iskustvo i posebna znanja, ne može da obavlja kod drugog poslodavca.
Zato je veoma važno jasno i precizno definisati koje poslove zaposleni ne sme da obavlja.
Što se tiče teritorijalnog i vremenskog važenja zabrane konkurencije, može se predvideti da ona važi za određenu teritoriju. Vremensko ograničenje važi za period dok traje radni odnos, ali je moguće ugovoriti da traje i nakon prestanka radnog odnosa, najduže dve godine, u kom slučaju se aktivira obaveza poslodavca sa zaposlenom isplatiti novčanu naknadu koja se takođe predviđa ugovorom. Ova naknada služi zaposlenom da nadomesti period u kome ne sme da obavlja poslove od kojih bi inače ostvario prihod.
Ukoliko zaposleni prekrši zabranu konkurencije ( radom kod konkurenta svog poslodavca ) za vreme trajanja radnog odnosa i bez pristanka poslodavca, dužan je da mu nadoknadi štetu. Visina i način otplate štete utvrđuju se ugovorom. Poslodavac ovde treba da vodi računa da naknadu odredi tako da pokrije poslovni rizik kako stečena znanja do kojih je došao zaposleni ne budu preuzeti od strane konkurencije.
Pored Zakona o radu, i Zakon o privrednim društvima, u članu 75., takođe predviđa koja lica su dužna da poštuju zabranu konkurencije. U skladu sa članom 61. lica koja imaju posebnu dužnost su:
-ortaci i komplementari
-članovi doo koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član doo koji je kontrolni član društva ( povezano lice )
-akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva ( povezano lice )
-direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi
-likvidacioni upravnik
Sa stanovišta Zakona o privrednim društvima, razlog za uvođenje ove zabrane nalazi se u tome što obavljanje druge funkcije ili sticanje određenog statusa u konkurentskom društvu smatra se protivnim principu slobode konkurencije. Naravno, i ovde postoji mogućnost dobijanja saglasnosti društva. Bez saglasnosti, ova lica ne mogu imati svojstvo lica sa posebnim dužnostima u konkurentskom društvu, ne mogu biti preduzetnik sa istom ili sličnom delatnošću, biti radno ili na drugi način angažovano lice u konkurentskom društvu. Pored toga, ne mogu imati svojstvo člana ili osnivača konkurentskog društva.
Zaključak može biti da klauzula zabrane konkurencije nudi mogućnost i poslodavcu i zaposlenom da se na neki način zaštite, a način i uslovi zavise od njihove volje i spremnosti da prihvate određene ugovorne uslove.
Advokat Lana Nikolić U Beogradu, 25.03.2024. godine